Како припремити дијете за школу
Полазак у школу је велика промјена у животу сваког дјетета и представља потпуно нову ситуацију у његовом животу. Дијете нема представу шта га у школи чека па је задатак прије свега родитеља а и предшколске установе да дијете припреми за полазак у школу.
Родитељи треба да створе позитивну слику о школи док још дијете иде у вртић. Потребно је упознати дијете са свим позитивним примјерима из школе као што су лијепа искуства старије браће и сестара као и пријатеља и рођака. Родитељи не би требали стварати негативну слику дјетету о школи и плашити дијете са школом већ му помоћи да се што лакше адаптира и представити школу у реалном свјетлу.
Такође је битно да дијете схвати да ће се школа доста разликовати од вртића и да је у вртићу било пуно више игре него што га у школи чека. Школа носи пуно рада и обавеза. Да би их адекватно припремили за школу родитељи морају развијати код дјеце хигијенске и радне навике. Треба их научити, што се хигијене тиче, да воде рачуна о личној хигијени, да се културно понашају за столом и да одлазе на вријеме на спавање.
За развој радних навика значајно је да дјеца науче да поспреме свој радни сто, своју собу,играчке, да сама спреме своју торбу за школу, обрише суђе и слично. Развој ових радних навика даје дјетету одређену основу за радне обавезе које га у школи очекују и подстиче дјечију самосталност и одговорност.
Социјализација и емоционална зрелост дјетета је исто важан фактор при поласку дјетета у школу. По питању социјализације доста помаже претходно похађање вртића јер ублажава почетне страхове као и полазак у први разред са пријатељем из вртића или краја у коме дијете живи. Истовремено треба подстицати дјецу да стекну нове пријатеље у новој средини јер ће се тако боље осјећати.
Још један фактор је дјечија пажња која је важна за успјешно усвајање знања у школи. Пажња дјетета предшколског узраста је присутна када су у питању садржаји који га интересују и траје максимално 20 минута. Да би се тај период повећао потребно је залагање родитеља у виду константног рада са дјецом,упућивањем на интересантне садржаје и развијањем жеље за усвајањем нових знања. У самом почетку школовања потребно је дијете усмјеравати и надгледати, помагати му око задаће, испитивати га градиво и објашњавати му све што неразумије.
Треба пружити подршку али и омогућити дјеци да се постепено осамостале, да схвате да је највећи дио одговорности на њима.
Било би добро да дијете пред полазак у школу разумије основне просторне и временске односе,основне математичке вјештине, да броји бар до двадесет. Што се говора тиче требало би да правилно изговара све гласове и да се граматички правилно изражава јер ће у супротном бити потребна сарадња са логопедом.
Дијете треба слушати, заинтересовати се за његове проблеме и доживљаје, посветити му доста времена и најбитније од свега љубави.