Припрема дјетета за полазак у школу
Полазак у школу је велика промјена у животу сваког дјетета и представља потпуно нову ситуацију у његовом животу. Дијете нема представу шта га у школи чека, па је задатак прије свега родитеља, а и предшколске установе да дијете припреми за полазак у школу.
Родитељи треба да створе позитивну слику о школи док још дијете иде у вртић. Потребно је упознати дијете са свим позитивним примјерима из школи као што су лијепа искуства старије браће и сестара као и пријатеља и рођака. Родитељи не би требали стварати негативну слику дијетету о шсколи и плашити дијете са школом већ му помоћи да што лакше адаптира и представити школу у реалном свјетлу.
Такође је битно да дијете схвати да ће се школа доста разликовати од вртића и да је у вртићу било пуно више игре него што га у школи чека. Школа носи пуно рада и обавеза. Да би их адекватно припремили за школу родитељи морају развијати код дјеце развијати хигијенске и радне навике.
Развој радних навика даје дјетету одређену основу за радне обавезе које га у школу очекују и подстиче дијечију самосталност и одговорност.
Социјализација и емоционална зрелост дијетета су исто важан фактор при поласку дијетета у школу. По питању социјализације доста помаже претходно похађање вртића јер ублажава почетне страхове као и полазак у први разред са пријатељем из вртића или краја у коме дијете живи. Истовремено треба подстицати дијецу да стекну нове пријатеље у новој средини.
Још један фактор је дјечија пажња која ја важна за успјешно усвајање знања у школи. Пажња дјетета предшколског узраста је присутна када су у питању садржаји који га интересују и траје максимално 20 минута. Да би се тај период повећао потребно је залагање родитеља у виду константног рада са дјецом, упућивањем на интересантне садржаје и развијањем жеље за усвајањем нових знања. У самом почетку школовања потребно је дијете усмјеравати у надгледати, помагати му око задаће, испитивати га градиво и објашњавати му све што не разумије.
Треба пружити подршку али и омогућити дјеци да се постепено осамостале, да схвате да је највећи дио одговорности на њима.
Било би добро да дијете пред полазак у школу разумије основне просторне и временске односе, основне математичтке вјештине, да броји бар до двадесет. Што се говора тиче требало би да правилно изговара све гласове и да се граматички правилно изражава јер ће у супротном бити потребна сарадња са логопедом.
Прије поласка у школу би требало :
- навикавати дјецу да на вријеме одлазе на спавање и да на вријеме устају
- дјеца не би требала дуго да остају пред телевизором
- ослобађати дјецу непотребног страха, стида и несигурности
- навикнути дјецу да самостално оджавају личну хигијену
- вјежбати дјецу у обављању одређених радњи које утичу на развијање и јачање мишића руку и прстију
- научити дјецу да на одговарајућем мијесту знају безбиједно пријећи улицу
- навикавати дјецу да пажљиво слушају другога док говори
- вјежбати дјецу да правилно говоре и изговарају правилно поједине гласове
- навикавати дјецу на колективни живот
- навикавати дјецу да правилно ходају, сједе, правилно држе тијело у игри и раду
- изграђивати код дјеце особине и навике уредности истрајности, упорности, стрплјивости и друге позитивне особине и навике
- мотивисати и заинтересовати дијете за школу и учење
- ако дјеца показују инетерес, мотив и жељу омогућити им да уче и читају, нека броје
- вјежбати дјецу да правилно разумију и схватају квантитативне и просторне односе. Да правилно именују различите предмете, да откривају њихова појединачна и заједничка обиљежја
- осбособљавати дјецу да уочавају и откривају релације и односе међу предметима с обзиром на њихову боју, величину и дужину, висину, ширину, дебљину и облик
- научити дјецу да знају одредити основни положај предмета, да предмете стављају у задате положаје и да знају откривати одговарајућу релацију и њихова својства
- низање предмета са обзиром на њихову величину, дужину, висину, ширину, дебљину и сл.
- навикнути и оспособљавати дјецу на организован живот и рад у колективу , на другарство, сарадњу и солидарност
- подстицати дјецу на рад у родитељском дому и школу. Изграђивати код дјеце радне и културне навике и свијест о обавезама и джностима
- развијати код дјеце осјећање припадности породици, школи, ученичком колективу и широј друштвеној заједници
Постоје битне разлике међу дјецом која су похађала вртић и кој аза то нису имала прилике.
С обзиром да се сва дјеца не развијају психички и физички подједнако брзо, узрасни процеси и њихов календарски узраст не могу да буду поуздани критеријуми приликом одлучивања када треба да пођу у школу.
Спремност за школу се одређује као степен општег развоја личности који омогућава дјетету да учествује у систематском процесу васпитања и образовања и успјешно усваја његове садржаје, као и цјеловит систем особина и квалитета које предшколско дијете треба да стекне у току свог физичког, умног и естетског развоја. Претпоставка успјешне припреме је и одређен степен зрелости читавог организма и нервног система, захваљујући којем дијете може да издржи повећане умне и тјелесне напоре. Упоредо са тим од суштинског је значаја и стечени обим сазнања о свијету који га окружује, навике пректичне и умне дјелатности, ниво развоја мишљења, говора и сазнајних интересовања, степен развијености друштвених мотива понашања и морално - вољних особина.
/ Бењова:1989,107-8/.