ШТА ТРЕБАМО ЗНАТИ О КАРАКТЕРИСТИКАМА ПРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА?
Предшколско васпитање и образовање је процес раног учења и формирања личности дјетета од рођења до поласка у школу, који се одвија у свим окружењима у којима дијете живи. Оно је наставак и допуна породичном васпитању и има значајну улогу у припреми дјеце за школу и даље системско образовање.
Да би се то успјешно реализовало, неопходно је да родитељи и васпитачи, стручни сарадници и остали, учине све што доприноси развоју природних потенцијала дјетета, његових физичких, сазнајних, социјалних, моралних, афективних и комуникативних способности.
Предшколски период развоја разликује се од осталих периода по неколико битних карактеристика: то је доба најбурнијег раста и развоја. Највећу брзину развој постиже до 3. године, али остаје брз све до 6. године живота и тај период назива се ,,златно доба учења,, У том периоду дјеца науче више нових појмова него студент у току свог школовања.
Неки стручњаци сматрају да се дјечији карактер формира у основним цртама до 5. године.
Сљедеће што карактерише овај буран период развоја јесте, однос физичког и психичког који је међусобно условљен - психичко стање дјетета утиче повратно на његов физички развој. Карактеристичан је период запиткивања. У говору и мишљењу се испољава оригиналност. Најбурнији развој одвија се у сфери емоција, те се говори о израженој емоционалности. Дјечија осјећања су снажна, неконтролисано се испољавају у облику афеката, али не трају дуже јер су нестална и краткотрајна, јављају се неочекивано, брзо нестају, чешће се смјењују, прелазе из једних у друга, из позитивних у негативна и обрнуто. Али ове дјечије емоције могу бити врло снажне и оставити дубоке трагове.
Изражена је тежња за активношћу. Овај период је карактеристичан и по пластичности психичких функција, што значи да дјеца на овом узрасту имају упијајући дух, тј. подложни су утицајима из средине који су тада посебно снажни и остављају трајне посљедице, позитивне или негативне.
Дјеца стварност око себе доживљавају више субјективно, него што је рационално тумаче, поступци су импулсивни, вођени интуицијом, често недосљедни и нелогични.
Треба указати на потребу да се у што већој мјери избјегава изазивање негативних емоција, нарочито манипулисање њима, јер је дијете раног узраста врло рањиво, а лоша атмосфера у породици или установи и неодговарајући поступци којима се утиче на њихов развој и учење могу изазвати низ психосоматских обољења: одбијање хране, грчеве, астму итд. А када одрасту разне фобије, осјећање инфериорности, одбачености, агресивно понашање, депресивност, болесну љубомору итд.
Супротно томе, повољни услови за раст и развој , осјећање прихваћености и сигурности које се стекне у дјетињству, повјерење у људе и отвореност за емотине односе, модели позитивних особа које је дијете имало прилике да сретне и с којима је могло да успостави присан однос идентификујући се с њима, одражавају се како на његово понашање у раним узрастима( дијете је весело, отворено, радознало, толерантно, пажљиво итд.) тако и на каснији развој и особине личности.
За овај период развоја карактеристичан је и ,,егоцентризам,, који одрасли често погрешно тумаче.
Кад све ово знамо, имаћемо више разумијевања за дјечије понашање и поступке у овом веома специфичном периоду развоја.
Морамо разумјети и упознати се са карактеристикама развоја предшколског дјетета, како би смо на правилан начин спријечили многе васпитне проблеме, а најодговорнију задаћу васпитања младог бића, обавили на најбољи могући начин.
Добро васпитање је највеће добро које можемо оставити дјеци (индијска народна пословица).